Крагујевац је 6. маја 1818. године у манастиру Враћевшница проглашен за престоницу Србије. Овај предлог Кнеза Милоша нахијски кнезови су на Ђурђевданској скупштини једногласно прихватили. Крагујевац је изабран да буде „столица Србије“ из неколико разлога. Тадашња турска варошица имала је 193 куће и 378 пореских глава и заузимала је изузетно повољан географски положај зато што је одувек била раскрсница важних путева. Била је довољно удаљена од турских гарнизона који су били стационирани у Јагодини и Београду. Такође, близина планине Рудник на којој су почеле све претходне борбе уливала је сигурност Кнезу Милошу. Истовремено, Крагујевац је био подједнако удаљен од свих нахија у Србији. Град је тада имао готово чисто српско становништво и само једну турску породицу. Област Лепенице у којој се Крагујевац налази, као и околне нахије Гружанска и Јасеница, имале су хомогено становништво. У Крагујевцу, из којег је могао несметано да управља земљом, Кнез је имао највише личних веза.